Razvojni period

Receptivni govor
(slušanje i razumevanje)

Ekspresivni govor
(glasanje i govorno izražavanje
)

Znakovi upozorenja da nešto nije u redu

od rođenja do 3. meseca

• Smiri se ili se smeje kad mu se govori.

• Prepoznaje majčin glas i smiri se ako plače.

• Boji se jakih zvukova.

• Povećava ili smanjuje cuclanje kao reakciju na zvukove.

• Proizvodi glasove i zvukove zadovoljstva (guguče).

• Različito plače za zadovoljavanje različitih potreba.

• Smeši se na ljudski lik.

• Teškoće u hranjenju zbog oralno-motornih problema.

• Majka ne komunicira s detetom.

od 4. do 6. meseci

• Usmeravanje pogleda prema izvoru zvuka.

• Reagovanje na promene visine glasa.

• Primećuje igračke koje proizvode zvukove.

• Pokazuje interes za muziku.

• Brblja i proizvodi zvukove slične glasovima p, b, m (pa-pa, ba-ba, ma-ma).

• Glasovno izražava uzbuđenje i nezadovoljstvo.

• Guguče zvukove kad je sam ili u igri.

• Dete se većinu vremena uopše ne oglašava (ćuti).

• Dete nema i ne razvija kontakt očima.

• Dete ne reaguje ili vrlo slabo reaguje na buku i glasne zvukove.

od 7. meseci do godinu dana

• Okreće se prema izvoru  zvuka.

• Uživa u igri kuc-kuc (skrivanje lica iza dlanova).

• Sluša i usmerava pažnju kada mu se govori.

• Prepoznaje neke reči (sok, meda, glava).

• Počinje odgovarati na zahteve „dođi“, „želiš još?“

• Koristi se govorom ili zvukovima kako bi pridobio pažnju okoline.

• Brbljanje ima izmene ritma (duge i kratke grupe zvukova).

• Imitira različite govorne zvukove.

• Izgovara jednu ili dve reči (tata, mama) iako ne moraju te reči biti jasne

• Dete je prestalo ili nije ni počelo brbljati.

• Dete ne koristi vokalnu igru s odraslima.

• Nema dosledne reakcije na glasne zvukove.

• Ne komunicira pokazivanjem ili vokalizacijom s okolinom.

• Ne reaguje na  zahteve.

• Ne služi se različitim glasovima izmenjenog tempa i intonacije.

od 1. do 2. godine

• Zna pokazati neke delove tela.

• Sluša i razume jednostavna pitanja i naloge („Daj medu“, „Gde je mama?“, „Poljubi tatu!“).

• Sluša kratke priče i voli pesmice.

• Pokazuje slike u knjizi kada ih i imenuje.

• Rečnik se proširuje („svaki dan po jedna nova reč“).

• Koristi upitne reči („Šta to?“, „Gde zeka?“, „Ide pa-pa?“).

• Koristi rečenice od dve reči („još keks“, „neće vode“, „tatin auto“).

• Koristi se različitim suglasnicima na početku reči.

• Dete ne razume jednostavne verbalne naloge  („donesi bebu“).

• Dete ne pokazuje interes za govor i govorno izražavanje.

• Dete ne pokušava imitirati govor odraslih.

• Koristi samo neverbalnu komunikaciju i pokazivanje predmeta, bez korišćenja reči.

od 2. do 3. godine

• Razume razlike u značenju suprotnih pojmova (veliko-malo, gore-dole, idi-stani, noć-dan, ima-nema).

• Sluša i izvodi dva naloga zaredom (uzmi medu i stavi ga u krevet).

• Imenuje većinu stvari (ima reč za gotovo sve oko sebe).

• U spontanom govoru koristi 2-3 reči kako bi postavljalo pitanja i komentarisalo  stvari oko sebe.

• Imenuje predmete koje želi, traži željeno govorom.

• Okolina razume detetov govor (uključujući i one  koji ne poznaju dete).

• Ne reaguje tj. ne izvodi dvočlane naloge.

• Ne povezuje dve reči.

• Detetov govor je nerazumljiv i roditeljima.

• Dete ne razvija simboličku igru.

od 3. do 4. godine

• Dete čuje i reaguje kada  ga zovu iz druge prostorije.

• Sluša radio i TV na istom stepenu glasnoće kao i odrasli.

• Razume jednostavna pitanja tipa: Ko? Što? Gde? Zašto?

• Govori o svojim aktivnostima, razgovara i opisuje svakodnevne situacije.

• Detetov govor je razumljiv svima.

• Koristi višečlane rečenice (od 4 ili više reči).

• Dete govori lako, tečno, bez ponavljanja slogova ili reči.

• Detetov govor je nerazumljiv.

• Detetov rečnik je siromašan.

• Detetov rečenični iskaz je kratak i siromašan.

• Produženo fiziološko mucanje (sve izraženiji nefluentan govor).

od 4. do 5. godine

• Dete sluša i obraća pažnju na priče i  odgovara na pitanja o njima.

• Dete čuje i razume većinu onoga što je rečeno kod kuće ili u prostorima u kojima boravi.

• U rečenicama koristi mnogo detalja – ima bogat rečenični iskaz.

• Dete priča priče dosledne temi.

• Lako komunicira i sa odraslima i sa decom.

• Većinu glasova izgovara pravilno (osim l, lj i r, ali tu je potrebna procena logopeda).

• Dete koristi pravilne gramatične iskaze.

• Dete nije u stanju ispričati kratak sled događaja.

• Dete ne razume složenije jezičke konstrukcije.

• Detetov govor je nerazumljiv.

• Prisutne su teškoće artikulacije tj. nepravilan izgovor nekih glasova.

• Detetov govor nije tečan, postoje zastajkivanja ili ponavljanja.

• Postoje teškoće u sporazumevanju sa drugom decom, teže ostvaruje kontakt zbog nerazumljivog govora.